NOSITI SE SA ŽIVOTNIM GUBICIMA (2)
28. april nedelja
„…vreme rađanja i vreme umiranja...“ Propovednik 3:2
Istraživači sa Instituta za istraživanje tuge iz Kolorada (SAD) su ponudili put za oporavak koji se sastoji iz četiri etape. Prva faza je šok. Naš prvi odgovor je poricanje i neverica. „Ne mogu da verujem da mi se ovo desilo… to je nerealno!“ Dolazi do otupljivanja naših čula, što je Bogom-oblikovana prirodna „anestezija“ koja prima prvi udarac i daje nam vremena da se saberemo i pokrenemo svoje odbrambene mehanizme. Druga faza je protest. Osećamo bes i ljutnju prema Bogu, ali ipak osećamo krivicu što Ga okrivljujemo. Okrivljujemo još i sebe, doktore, pacijente… i otvoreno sumnjamo u Božiju ljubav i vernost, a pokušavamo i napraviti pogodbe s Njim tipa: „samo kada bi ti učinio čudo i vratio ih natrag meni, onda ću ja…“ Treća faza je neorganizovanost. Totalni raspad sistema. Životni stil kakvog smo ga znali gubi smisao. Snovi koje smo tako cenili su isparili. Osećamo se beznadežni, nemoćni, izgubljeni među strancima, u vakuumu. Sekundarni gubici se pomaljaju: finansijska nesigurnost, društvena izopštenost, depresija, gubitak koncentracije, itd. Zaključujemo da nam život više nikad neće biti normalan. Preživljavamo iz trenutka u trenutak, oklevamo da planiramo svoj daljnji put. Četvrta faza je reorganizovanje. Nepokolebljiva tuga ustupa mesto talasima tuge koji menjaju svoju učestalost i jačinu. Počinjemo da prihvatamo gubitak i prilagođavamo se njemu. Energija koju smo potrošili na tugovanje nam ponovo postaje dostupna, i ona nas osposobljava da se prilagodimo zahtevima i prilikama koje pruža naš novi životni stil. Ponovo dižemo glavu i vraćamo kontrolu nad svojim životom. Za ovakav proces potrebno je da prođe mnogo vremena, više meseci, a za potpuni oporavak čak i više godina. Ali Bog je obećao da će do opravka doći! Ponovo će da nastupi „vreme lečenja… izgradnje… smeha… igranja... čuvanja!“ (vidi, Propovednik 3:3-4, 6).
