Poruka za tebe

„Rastite u blagodati.“ 2 Petrova 3:18

Zamisli Koliko bi bio srećniji i energičniji kada ne bi pokušavao da kontrolišeš ljude i ispravljaš ih. Jedan autor piše: „Pruži dostojanstvo tebi dragim osobama da sami načine svoje greške i nauče iz njih. Ako se uvek mešaš u tuđa posla ti ne samo da ćeš izgoreti nego ćeš sprečiti Božije delovanje u njihovim životima… oni pripadaju Njemu a ne tebi!“ Kada su u Novom Zavetu legalistički nastrojeni vernici pokušali nametnuti jevrejske propise drugim vernicima, Pavle je napisao: „Koji jede, neka ne nipodaštava onoga što ne jede, a koji ne jede, neka ne osuđuje onoga što jede, jer ga je Bog primio“ (Rimljanima 14:3).

Neretko, nastojeći da postanemo još svetiji postajemo tvrđi i stroži prema drugima. Nemaš pravo da braniš drugima da čine nešto samo zato što ti ne osećaš slobodu da činiš to isto – osim ako je to nedvosmisleno zabranjeno u Pismu. Ako imaš čvrsta uverenja to ti ne daje pravo da ih namećeš drugima. Kao što već znaš, moguće je da neko, uključujući tebe, ima ispravnu teologiju ali pogrešan stav. Gledis Hant piše: „Prihvatanje znači da si cenjen upravo takav kakav si… da možeš slobodno pričati o tome kako se osećaš… i zašto je tako… a da neko zaista mari… da isprobavaš nove ideje a da te niko ne upuca zbog toga… čak i da iskažeš jeretičke misli inteligentno se raspitujući o njima. Da se osećaš sigurno. Da te niko ne osuđuje… bez obzira što se ne slaže s tobom. To ne znači da te drugi nikad neće ispravljati… nego da je bezbedno da ti budeš ti.“ Kada se radi o Istini, stoji čvrsto! Ali kada na red dođu manje bitne stvari kao što su lični ukusi i prioriteti, običaju i tradicije, „…neka je samo svaki potpuno uveren u svoje mišljenje“ (Rimljanima 14:5).