Strpljenje, ljubav i ohrabrenje
24. januar petak
„Zamalo se ne okliznuh koračajući.” Psalam 73:2, SSP
Da si upoznao Asafa, koji je napisao neke od psalama, verovatno bi pomislio da nije imao briga, ali pogrešio bi. „A ja – zamalo mi noge ne posrnuše, zamalo se ne okliznuh koračajući.” Na kraju ovog psalma on pravi zaokret od sto osamdeset stepeni: „Zanemoćati mi može telo i srce, ali Bog je snaga moga srca i moj deo doveka” (stih 26, SSP). Uprkos svojim problemima, izabrao je da govori reči hrabrosti. Kada imaš priliku da ohrabriš nekoga, učini to. Nikada ne znaš kroz šta neko prolazi, i to važi bez obzira na to da li živi u vili ili u kolibi od blata.
Ovde je važan princip koji treba imati na umu: ljudi imaju tendenciju da postanu ono što najvažniji ljudi u njihovim životima misle o njima! Dakle, misli najbolje, veruj u najbolje i najbolje se izrazi kada se obraćaš drugima. Reći ćeš: „Ali oni moraju da prestanu da prave iste glupe greške!” Promena se dešava u centimetrima, a ne u kilometrima. Čak i kada izgleda jednostavno, retko je lako. Jedini način na koji možemo da prekinemo stare navike jeste da steknemo nove, a za to je potrebno vreme i vežba - dosta vremena i vežbe. Ne možeš ljudima jednom reći nešto i očekivati da će to usvojiti; moraju da to čuju iznova i iznova pre nego što budu mogli da se promene. Način na koji im kažeš može da odredi da li će se paralisati od straha, ili će se izdignuti iznad prepreka.
Budi uporan. Nikada ne odustaj od pokušaja da im pomogneš da se poboljšaju. Prepoznaj svaki korak napretka koji naprave. Put do trajnih rezultata je kroz strpljenje, ljubav i ohrabrenje.
